У Школи „Прва техничка“ у Јагодини, у оквиру библиотекарских активности, одржано је књижевно вече под називом „Ширимо видике“. Овај културни догађај окупио је ученике и наставнике у духу љубави према писаној речи, са циљем да се кроз књижевност прошире знања, видици и унутрашњи свет младих. Вече је протекло у знаку неговања културних вредности, поштовања традиције и афирмације лепоте српског језика и књижевности.
Наставница Горица Узелац је, са великом посвећеношћу и ентузијазмом, заједно са ученицима припремила програм који је обухватио представљање живота и стваралаштва једног од највећих српских песника – Петра II Петровића Његоша. Посебан акценат стављен је на његово капитално дело „Горски вијенац“, које представља не само врхунац српске књижевности, већ и дубоку филозофску и моралну рефлексију једног народа и времена.
Петар II Петровић Његош (1813–1851), владика, владар и мислилац, оставио је неизбрисив траг у историји и култури. Његово дело одише снагом, дубином и универзалним порукама које превазилазе време у коме је стварао. Кроз своје стихове, Његош је постављао вечита питања о слободи, части, истини, жртви и смислу људског постојања. „Горски вијенац“ је, као симбол борбе за слободу и очување идентитета, и данас актуелан и инспиративан, посебно за младе генерације које тек обликују своје вредности.
Током вечери, ученици су са посебним надахнућем и емоцијом казивали одабране стихове из „Горског вијенца“, показујући не само лепоту изражавања, већ и дубоко разумевање текста. Посебан утисак на присутне оставили су стихови:
„Благо томе ко довијека живи,
имао се рашта и родити.“
Изговорени јасно, сигурно и са осећајем, ови стихови су одзвањали простором, подсећајући све присутне на вечне вредности које Његошево дело носи. Кроз њих су ученици показали зрелост, осећајност и способност да препознају суштину великих мисли.
Поред рецитовања, ученици су учествовали и у разговору о значају Његошевог дела, износећи своја запажања и тумачења. Истицали су да су теме које Његош обрађује – борба између добра и зла, лична и колективна одговорност, значај слободе – и данас веома присутне и важне. Ова интеракција допринела је динамици вечери и показала да класична књижевност није удаљена од младих, већ да може бити блиска, разумљива и инспиративна.
Посебну чар овом догађају дала је пријатна и опуштена атмосфера која је владала током целе вечери. Простор је био испуњен топлином, осмесима и духом заједништва. Ученици су, након званичног дела програма, наставили дружење, служећи се чајем и колачима који су били припремљени за ову прилику, што је додатно допринело осећају блискости и неформалности. Управо тај спој културног садржаја и пријатног дружења учинио је да ово вече буде више од обичног школског догађаја – постало је место сусрета, размене мисли и стварања лепих успомена.
Књижевно вече „Ширимо видике“ показало је да школа има важну улогу не само у образовању, већ и у културном уздизању младих. Овакви догађаји подстичу ученике да развијају љубав према књизи, језику и традицији, али и да негују међусобно поштовање, комуникацију и заједништво.
На крају, може се закључити да је ово вече у потпуности оправдало свој назив – заиста је ширило видике, отварало нове перспективе и подстакло младе да кроз књижевност траже одговоре на важна животна питања.
Весна Недељковић
